Swing je prohujao kroz Sjedinjene Američke Države ranih 30-tih, i bio je vrlo popularan tokom 40-tih godina.
Predstavnik je Big Bend ere, gde su se muzičari cenili po tome kako njihova muzika njiše. Karakteriše ga jedan bezbrižan, opušten stil. Varijacije jednog koraka, duplog koraka i trokoraka čine Sving adaptivnim na razna tempa muzike, od umereno sporih do vrlo brzih. Swing je grupa uličnih plesova , koji su se razvili od Lindy Hop-a. Tri su glavna oblika Swinga: East Coast Swing, West Coast Swing i Lindy Hop, ali tu su još i Balboa, Jitterburg i Boogie-Woogie, Charleston i Jive, koji su takođe sve forme Swing-a.
Kasnih 20-tih godina Lindy Hop se probijao gde god su se ljudi provodili. Međutim, svoj dom i ime je zadobio tek otvaranjem plesne dvorane Savoy u Harlemu 1926-te godine. Ljudi su ga plesali uz muziku napoznatijih bendova države. Svakim danom su se rađali novi koraci, a takmičenja subotnjih večeri su proizveli odlične plesače. Bilo je veliko uživanje gledati njihov performans isto koliko su i oni uživali u samom plesu.
Kada se već činilo da ne može postati bolje, mladi plesač Frankie Manning je sačinio prve korake u vazduhu i Lindy Hop je poleteo. Glavne crte ovog plesa su otvorenost stila ka improvizaciji i mogućnost prilagođavanja koraka koji se broje na osam i na šest. Najčešće se pleše uz džez, ali ambiciozni plesači ga igraju i uz bluz, rock & roll, pa čak i uz hip hop. West Coast Swing se razvio 30-tih i 40-tih godina kao stilska varijacija. Pristanici ostaju na malom prostoru, što im uskraćuje mogućnost da se kreću levo i desno, ali poboljšava mogućnost okretanja levo i desno. West Coast Swing se pleše uz bluz i rock & roll. East Coast Swing je jednostavnija varijacija koja se broji na šest. Zovu ga još i „Triple-Step Swing“, „Six-Count Swing“, „Rock-a-billy“, ili „Jitterburg“. On ima vrlo jednostavnu srtukturu i tehniku stopala, osnovne korake i stil. Popularan je zbog svoje elegantne, opraštajuće prirode, i često se igra uz spori, srednji ili brzi tempo džeza, bluza, ili rock & roll-a. Boogie Woogie je evropski ples koji odgovara East Coast Swing-u, pleše se uz raznu rok muziku, bluz ili boogie-woogie muziku, ali ne i uz džez. Slobodno vođstvo i improvizacija su njegove karakteristike, i ono u čemu se razlikuje od ostalih plesova. Balboa je ples koji se broji na osam, iziskuje snažni kontakt među partnerima, i brzu tehniku nogu. Ona se igra u bliskom, zatvorenom držanju, sa dodirivanjem grudnih koševa plesača. Vrlo je popularan kada svira brzi džez (od 180 do 320 udaraca u minuti) i/ili kada je limitiran prostor. Pravi plesači Balboe kažu: „Mi Vam ne možemo reći kako se Balboa pleše, ali Vam možemo reći kada ne plešete Balbou.“
